**“EKV”***
**“PREDOSEĆAJ”***
**“BARBIE”***
**“SHOPPING”***
**“DOBRO JUTRO ISTOK”***
**“PRANJE NOVCA”**
**“LOVE STORY S TRAKTORI”***
**“U S K R S”**
Uskrs je veliki i radosni praznik koji slavi život, nadu i zajedništvo. U našoj predstavi deca prikazuju kako se porodica priprema za ovaj praznik. U petak farbamo jaja u lukovini, bojama i ukrašavamo ih šarama, šljokicama i crtežima. U subotu jaja se hlade i stavljaju u korpice ili u koke napravljene od kutija za jaja. Jedno posebno jaje je čuvarkuća, koje čuva dom cele godine. Deca u predstavi gledaju i pun mesec i saznaju kako se po njemu određuje kada je Uskrs. Na kraju svi se okupljaju, tucaju jajima i radosno pozdravljaju: „Hristos vaskrse!“ – „Vaistinu vaskrse!“ 🥚🌸✨;
Farbanje jaja
Kesu lukovine izručiti u vodu, dodati jaja,po izboru kako ste odlučili pre toga za šaranje.
Sve to kuvati na blagoj vatri i na kraju ostaviti jaja u lukovini da poprimi boju.Izvaditi jaja iz šerpe i poređati ih .
Prvo jaja koje se izvadi je crvene boje i ostavlja se kao čuvarkuća.
Veštačke boje iz kesice
u svako lonče sipamo u proključalu vodu boju i kašičicu sirćeta.Dodamo određen broj jaja.Zajedno se sve to kuva 15min.I ostavi se da se prohlade.Jaja se izvade i dalje po želji ukrašavaju.
**“Torta Brak”**
**🟦 Kadar 1 – Kuhinja, kecelja, osmeh**
👩 Lana Lukić:
„Danas pravimo najvažniju tortu — brak!“
**🟦 Kadar 2 – Sto sa sastojcima (simbolični)**
👩 Mrvica Krstić:
„Sastojci:
– 2 srca ❤️
– 3 šolje strpljenja
– prstohvat humora 😄
– velika kašika poverenja“
**🟦 Kadar 3 – Hut Stoja dodaje tajni sastojak**
👩 Hut Stoja Čudić:
„Ne zaboravi… ljubav nije sastojak — ona je rerna.“
**🟦 Kadar 4 – Mešanje testa (dvoje zajedno)**
👩 Lana:
„Mešati zajedno svaki dan… bez preskakanja.“
👨 (budući muž, u oblaku):
„I kad zagori — ne bacaj, popravi!“
**🟦 Kadar 5 – Pečenje (topla scena)**
👩 Mrvica:
„Peći na toplini zagrljaja… dok ne naraste!“
**🟦 Kadar 6 – Dekoracija torte**
👩 Hut Stoja:
„Ukrasiti uspomenama, malim pobedama… i ponekom svađom (za ukus).“
**🟦 Kadar 7 – Gotova torta, natpis**
🎂 „BRaK“ (slova od čokolade)
👩 Sve zajedno:
„Servira se zauvek — u dvoje ❤️“
**Desert inspirisan bojama voća – “TREŠNJA & LIMUN ČAŠA”**
Vizuelno kao kombinacija modne ideje: donji sloj duboko crven kao trešnja, gornji svetao i žut kao limun
Sastojci (crveni sloj – trešnja)
* 300 g višanja ili trešanja (može i zamrznuto)
* 4 kašike šećera
* 1 kašika gustina
* 50 ml vode
Sastojci (žuti sloj – limun krem)
* 500 ml mleka
* 4 kašike šećera
* 1 puding od vanile
* Sok i korica 1 limuna
* 1 kašika maslaca
Završni sloj
* Šlag
Priprema
**1. Trešnja sloj**
U šerpi zagrej voće sa šećerom. Kada pusti sok, dodaj gustin razmućen u vodi i kuvaj dok se ne zgusne. Sipaj u čaše kao prvi sloj.
**2. Limun krem**
Skuvaj puding sa šećerom i mlekom. Pred kraj dodaj limunov sok, koricu i maslac. Mešaj dok ne postane svilenkast.
Prelij preko crvenog sloja.
**3. Završnica**
Dodaj šlag kao mekani “modni detalj” na vrhu.
Serviranje
* U čaši ćeš dobiti kontrast: **tamno crveno + svetlo žuto**
* Možeš dodati jednu trešnju i tanku krišku limuna kao dekoraciju
* Služi hladno – boje tada dolaze najviše do izražaja
**BARBI TORTA — haljina od testa i snova**
Zamisli sto kao pozornicu, a kalup za kuglof kao balsku salu u kojoj se rađa haljina. U sredini, čeka mesto za malu princezu — Barbi koja će obući tortu.
Kore — tkanje haljine
U jednoj posudi počinje čarolija:
dva jaja se razbijaju kao jutarnje sunce,
pet kašika šećera se topi kao prvi ples,
ulje klizi, mleko šapuće,
a brašno i prašak za testo dižu sve u meko, vazdušasto telo.
Smesa se deli kao priča na dva poglavlja:
* U prvi deo ulazi kakao — tamna, elegantna noć
* U drugi deo uskaču suvo grožđe — sitne, slatke zvezde
U kalup za kuglof testo se spušta kašiku po kašiku —
svetlo, pa tamno, pa opet svetlo…
kao slojevi svile koji se prepliću.
Peče se na **200°C oko 30 minuta**,
dok kuhinja ne zamiriše kao poslastičarnica iz bajke.
Kada se ohladi, kuglof se pažljivo deli na **tri kore** —
tri sprata jedne raskošne haljine.
Krem — svileni zagrljaj
Kafa daje dubinu kao tajna,
margarin donosi mekoću,
šećer u prahu pravi oblak slatkoće,
a jaje sve povezuje u glatku, sjajnu kremu.
Sve se muti dok ne postane svila koja klizi.
Sklapanje — trenutak kada torta postaje Barbi
Kore se slažu jedna na drugu,
svaka premazana kremom kao sloj haljine.
U sredinu se nežno postavlja lutka —
ona postaje srce torte.
Zatim dolazi završni čin:
šlag se nanosi kao raskošna balska haljina,
špricem se crtaju nabori, talasi i čipka,
a perlice se spuštaju kao svetlucavi detalji sa modne piste.
Na kraju, pred tobom ne stoji samo torta —
već mala scena iz bajke,
gde Barbi pleše u haljini od čokolade, kafe i snova.
**ČOKOLADNO-BELA KUĆA – PRIČA O GRADNJI**
Na početku, na jednoj slatkoj livadi, pojavljuju se **5 jaja** — kao mali radnici.
Belanca se penju visoko i uz pomoć **5 kašika šećera** pretvaraju se u pahuljasti oblak.
Za njima dolaze žumanca — sunčani majstori — i zajedno prave temelj.
Polako se dodaje **6 kašika brašna**, kao pesak za zidove,
malo **vode** da sve poteče,
i **prašak za testo** — tajni sastojak koji kući daje da naraste.
Sve to odlazi u toplu pećnicu (180°C), gde se **15 minuta peče kora**
ravna, zlatna ploča, kao temelj buduće kuće.
U međuvremenu, u drugom delu priče,
**400 grama čokolade** se topi kao topla lava,
a **banane** se pretvaraju u mekani, slatki oblak.
Kada se spoje — nastaje **krem**, gladak kao zid od čokolade.
Pečena kora izlazi napolje — sada je vreme za gradnju.
Na nju se razmazuje krem, kao da se zidovi oblažu čokoladom.
Zatim se sve pažljivo urola
i nastaje **duga kućica**, nalik na malu brvnaru.
Sada dolazi najlepši deo…
Spolja se kuća premazuje kremom —
a onda stižu **piškote**, koje se ređaju kao pravi **krov**. 🏠
Svaka piškota je kao crep na krovu.
Od piškota se prave i **prozori i vrata**,
a **šlag** postaje beo krov i ukras —
kao sneg koji se nežno zadržao na krovu.
Na kraju, kuća stoji ponosno — čokoladno-bela, mirisna i slatka.
Kada se seče,seče se **po širini piškota**,
kao da otvaraš sobu po sobu u toj slatkoj kući.
VESELI KOSTUR OD VOĆA
Na vrhu tacne prvo se pojavila **glava**. Okrugla kriška ananas ili polovina jabuka postala je lobanja. Dve male borovnice bile su oči, a mali komadić jagoda postao je nasmejana usta.
Ispod glave stigla je **kičma**. Dugačak red kolutića banana složen je niz sredinu tacne kao pravi kičmeni stub.
Sa obe strane banana pojavila su se **rebra**. Tanko isečene kriške kruška savijene su levo i desno i odmah su izgledale kao mala voćna rebra.
Zatim je došao red na **karlicu**. Tu su se poređale polovine kivi i napravile zeleni voćni krug.
Iz karlice su krenule **noge**. Dugačke trake mango ili ananas postale su butine i potkolenice.
Sa strane iz rebara su se pružile **ruke**. Komadi banana bili su nadlaktice, a kockice jabuka postale su šake i prsti.
Na kraju su na dnu tacne stigla **stopala** od slatkih komadića mandarina. Oko kostura su se razasule maline i grožđe kao šarena voćna dekoracija.
I tako je na tacni nastao veseli voćni kostur. Gosti su se smejali dok su ga gledali, ali kako je vreme prolazilo – kostur je polako nestajao, komadić po komadić, jer je bio previše ukusan da bi dugo ostao čitav.
MESNI KOSTUR NA TRPEZI
Na velikoj tacni počinje mala kulinarska avantura. Kao da arhitekta projektuje zgradu, tako se polako gradi jedan neobičan „kostur“ od hrane.
Najpre se postavlja **kičma**. Na sredinu tacne spušta se dugački komad baget. On je osnova svega, prava linija koja drži celu konstrukciju.
Zatim dolazi **glava**. Jedno prepolovljeno kuvano jaje postavlja se na vrh bageta i odjednom kostur dobija lice.
Sa obe strane kičme počinju da se šire **rebra**. Tanke kriške pečena šunka savijaju se kao mali lukovi i slažu levo i desno, kao da štite srce trpeze.
Kada kostur dobije grudi, dolazi red na **karlicu**. Tu se ređaju krugovi čajna kobasica koji formiraju širok, stabilan deo konstrukcije.
Iz karlice kreću **noge**. Dugačke trake slanina ili komadi pileći file spuštaju se naniže i prave butine i potkolenice.
Sa strane iz rebara izlaze **ruke**. Od pikantnog kulen prave se nadlaktice, a od kriški sir trapist podlaktice i šake.
Na kraju se oko kostura dodaju male masline kao zglobovi i ukras. Tacna sada izgleda kao mala gastronomska skulptura.
I tako, dok gosti prilaze stolu, kostur polako nestaje – kost po kost, zalogaj po zalogaj.
PUNJENA VEKNA
1. **Vekna se probudi** u kuhinji i raširi ruke (podeljena je na pola) – kaže: *“Spremna sam za avanturu!”*
2. **Sredina vekne** skoči u činiju i zakuca: *“Evo me, idem da se pomešam sa sirom i lukom!”*
3. **Sir i luk** skaču pored nje i prave smešne piruete: *“Hop, hop, sada smo tim!”*
4. **Krompir** se pretvara u mekani oblaci i pada u činiju: *“Ne boj se, ja ću biti baza!”*
5. **Grašak i šargarepa** se drže za ruke i prave šareni ples: *“Mi ćemo boje da donesemo!”*
6. **Jaja** ulaze u veknu kao superheroji – po dva u svaku ruku: *“Mi čuvamo unutrašnji svet vekne!”*
7. **Vekna puni svoje prste** smesom: *“Sada sam spremna da odmorim u frižideru.”*
8. Pred serviranje: **Vekna se seče na kriške** i kaže: *“Evo nas, male avanturiste na tanjiru!”*
ROLAT OD KIKIRIKIJA
KADAR 1 – UPOZNAVANJE
(Na stolu sastojci)
Narator: „Na okupu su kikiriki, keks, šećer, voda, margarin i čokolada…“
Kikiriki: „Spremni za mlevenje!“
Čokolada: „Ja dolazim kasnije, dramatično.“
KADAR 2 – MEŠANJE
(Činija, kašika)
Narator: „Sve se pomeša dok ne postane prava slatka ekipa.“
Kašika: „Mešaj, mešaj, biće rolat!“
KADAR 3 – DVA KARAKTERA
(Dve činije – svetla i tamna)
Svetli deo: „Ja sam blag i nežan.“
Tamni deo: „Ja sam čokoladno ozbiljan.“
Narator: „Masa se deli na dva dela.“
KADAR 4 – RAZVLAČENJE
(Oklagija na papiru za pečenje)
Oklagija: „Bez panike, samo polako.“
Svetli deo: „Razvlačim se kao letnji raspust!“
KADAR 5 – SUSRET
(Tamni deo preko svetlog)
Tamni deo: „Stižem odozgo!“
Svetli deo: „Dobrodošao, lepše je udvoje.“
KADAR 6 – AKCIJA
(Urolavanje)
Narator: „I sad… rolaaaj!“
Rolat: „Vrtim se, ali od sreće!“
KADAR 7 – ODMOR
(Frižider)
Rolat: „Malo da se ohladim i saberem misli.“
KADAR 8 – FINALE
(Isečen rolat na tanjiru)
Kriške: „Spirala savršenstva!“
Svi zajedno: „Mmm… SLAST
TORTA OD KROMPIRA
Na scenu izlazi krompir kilo ceo,
oljušten, skuvan, topao – solo kreo.
U činiji se muti, gnječi, diše,
dok ritam kašike tempo ne piše.
Margarin klizne kao bas-linija tiha,
a šećer – 450 grama – pravi hor, nek’ vriha!
Dva vanilina šećera šapuću refren,
miriše kuhinja – sladak je tren.
Ulazi keks mleveni, 300 gr u glas,
a orasi 200 gr dodaju klas.
Sada je masa puna, jaka i fina,
spremna za duet – bela i braon bina.
Podeli je na dva dela ravna,
jedan ostaje beo, čist kao slavna.
U drugi se čokolada topi,
tri štangle il’ kakao – nek’ braon zaklopi.
Sada slaganje – red po red:
belo peva „la“, braon kaže „med“.
Smenjuju se slojevi, igra i šlag,
torta se smeje – sladak je trag.
Na vrhu šlag kao aplauz pada,
zavesa se spušta – publika gladna.
KrpompiRE torta gotova sad,
bez pečenja, a pravi slatki grad
JAJE KOJE NIJE HTELO DA SE ISPUNI
U tišini stola, dok je vosak još bio vruć i poslušan, ljuska jajeta je ćutala. Delovala je kao savršen kalup — krhka, zatvorena, obećavajuća. Belo se prvo pojavilo: glatko, mirno, gotovo nevino. Fitilj je stajao pravo, kao osovina sveta.
Ali jaje nije htelo da bude puno.
Dok se vosak hladio, povlačio se ka sebi, kao da se seća nečega starijeg od toplote. Spolja je sve izgledalo završeno, ali unutra se stvarala praznina. Ne rupa — nego prostor. Mesto gde je trebalo da bude žumance.
Sipali smo još voska. Vosak je nestao.
Sipali smo ponovo. Praznina je ostala.
Ali ovo jaje je bilo vakumirano — oblik u kojem vazduh više nije imao mesto, u kojem svaka molekula zna svoj položaj. I opet, čak ni vakum nije mogao da popuni ono što unutra nije pripadalo. Vosak je ulazio, hladio se, skupljao — i praznina je ostajala. Vakum nije bio zatvorena mreža, nego znak da prazno može biti **namerno**, svetionik za nešto što se ne vidi.
Stari majstori bi rekli:
*„Ne puni se ono što je namenjeno da čuva prazno.“*
Jaje nije posuda. Ono je obećanje. U njemu uvek mora da ostane mesto za ono što se ne može izliti — boju, gustinu, razlog. Belo pravi oblik, ali žumance je smisao. Vosak zna da napravi telo, ali ne i jezgro. Zato se povlači. Zato nestaje baš tamo gde bi trebalo da bude toplina.
Fitilj ostavlja prolaz. Kroz njega praznina diše. Vosak ulazi, ali se ne zadržava, kao misao koju pokušaš da zatvoriš u čvrst oblik. Nedostatak boje nije greška — to je znak da unutra ne pripada belo.
Kad se sveća zapali, plamen ne stoji na materiji, nego na odsustvu. On traži žumance koje ne postoji. Zato svetlost treperi. Zato se vosak topi nepravilno. Kao da pokušava da pronađe izgubljenu boju.
I tada postaje jasno:
neka jaja nisu stvorena da budu ispunjena.
Neka su napravljena da svetle oko praznine.
A ono što nedostaje —
to je žumance koje se ne vidi,
ali bez koga plamen ne bi imao šta da traži.
Vakum nije zatvaranje — vakum je **naglasak**: da praznina postoji, da se pamti, da ima svrhu.
METRO PLANOVI
**Plan METRO**
*Prvobitni urbanistički plan: planirana trasa metroa duž Bulevara revolucije (današnji Bulevar kralja Aleksandra), sa predviđenim podzemnim koridorom za masovni šinski saobraćaj.*
**Izveden radovi**
*Stvarno izvedeno stanje: obnovljene tramvajske šine postavljene uglavnom sredinom bulevara, sa proširenjem trase kod Cvetkove pijace gde tramvaj prelazi ka ivici bulevara.*
ROL VIRŠLE – KUVARSKA BAJKA SA TOBOGANOM 
Jednog sunčanog dana, u velikoj činiji za igru, okupilo se **1 kg brašna** – belo kao sneg i spremno za avanturu.
Iz daljine je dotrčao **jogurt**, sav opušten, a za njim se prosulo **ulje**, klizavo i nestašno. **Mleko** je stiglo tiho, kao uspavanka, dok su **prašak za pecivo** i **so** šaputali: „Sad će da naraste!“
U posebnoj šoljici, **kvasac** je počeo da se budi. Popio je malo mlake vode, dobio kašičicu šećera za energiju i krenuo da raste kao balon na vašaru. Kada je bio dovoljno naduven, uskočio je u veliku činiju gde je počelo ozbiljno mešanje i gurkanje – sve dok se nisu sprijateljili u jedno mekano testo.
Testo je malo odremalo, pa se probudilo i podelilo na **četiri jufke**, kao četvoro braće blizanaca. Svaka jufka je legla na sto i uz pomoć oklagije krenula da se sunča i razvlači, dok nije postala tanka kao mapa za blago.
U međuvremenu, **viršle** su shvatile da su glavne zvezde priče.Čekale su da ih testo zagrli. Trake testa su se dijagonalno motale oko njih, kao šalovi na vetru.
Sve urolane viršle su se poređale u pleh, okupale se u jajima i ulju, a onda posule **susamom**, kao konfete pred veliki nastup.
Pećnica, zagrejana na **200°C**, otvorila je vrata kao pozorište. Trideset minuta kasnije – aplauz!
Rol viršle su izašle zlatne, mirisne i ponosne, spremne da nestanu brže nego što su se niz tobogan spustila ona dva jaja.
ROLAT OD MAKA
Makovnjača je stajala na istom mestu već nedeljama, možda i mesecima. Pored Maxi prodavnice, na malom sklopivom stolu, uredno umotana u providnu foliju, uvek ista. Prolazila sam tuda više puta. Nekad žurim, nekad nosim kese, nekad samo gledam pravo ispred sebe. Videla sam je, ali je nisam kupila. Uvek sam imala neko svoje objašnjenje: „Napraviću sama“, „Preslatka je, sigurno ima previše šećera“.
Kod kuće sam znala da napravim štrudlu s makom. Onako kako treba – taman slatku, sa puno maka, da se oseća gorčina i miris, a ne samo šećer. Zato sam bila izbirljiva. Par puta sam kupila makovnjaču u pekari, ali uvek isto razočaranje: testo suvo, fil presladak, mak jedva da se oseća. Posle toga sam prestala i da gledam.
A onda se situacija promenila.
Došla sam tog dana da kupujem u Maxi. Hladno jutro, ljudi prolaze, neko zastane, neko samo baci pogled. Gledam kako ljudi prilaze stolu sa makovnjačom, pitaju cenu, kupe rolat, odu. I primećujem nešto neobično – vraćaju se. Ne svi, ali neki. Vraćaju se i uzimaju još jedan. Ili pitaju: „Je l’ ostalo još?“ To mi zapadne za oko.
Odlučim ipak da kupim parče. Ne iz gladi, nego iz radoznalosti. Rolat od makovnjače, povoljna cena, privlačno na prvi pogled. Prvi zalogaj – iznenađenje. Testo mekano, ali ne gnjecavo. Mak bogat, taman sladak, bez onog osećaja da ti se šećer lepi za nepce. Nema viška, nema prevare. Samo jednostavno – ukusno.
I tad shvatim da postoji neka „fora“.
Ne u receptu, nego u pristupu. Neko je ovu makovnjaču pravio ne da bi bila „najjeftinija“ ili „najbrža“, nego da bi bila dobra. Bez pokušaja da se prevari kupac. Bez preterivanja. Isto kao i sa mojim šubarama – ako su loše, niko se neće vratiti. Ako su dobre, ljudi će pričati.
Rešenje priče nije u maku, ni u šećeru, ni u testu. Rešenje je u tome da se kvalitet prepozna tek kad mu daš šansu. Prošla sam pored te makovnjače mnogo puta, puna predrasuda. A ona je sve vreme bila ista – strpljiva, na istom mestu, čekajući da je neko stvarno proba.
SAVREMENA ARHITEKTURA I RAZVOJ NASELJA
Savremena arhitektura i razvoj naselja su ključni aspekti urbanog planiranja i arhitektonskog dizajna. Evo nekoliko bitnih elemenata koje treba uzeti u obzir pri izradi takvih projekata: Projektovanje fasade Estetika i funkcionalnost: Kombinacija modernih i tradicionalnih elemenata. Upotreba materijala visokog kvaliteta poput stakla, metala, kamena i betona. Dinamički oblici i boje koji reflektuju savremeni stil i prilagođavaju se lokalnom kontekstu. Energetska efikasnost: Korišćenje izolacionih materijala i termopan stakala za smanjenje gubitka toplote. Integracija zelenih fasada ili vertikalnih vrtova. Održivi dizajn: Solarni paneli integrisani u fasade. Reciklirani i prirodni materijali. Savremena arhitektura Minimalizam i jednostavnost: Fokus na čiste linije, otvorene prostore i funkcionalan dizajn. Uklapanje zgrade u pejzaž. Tehnološke inovacije: Pametni sistemi za osvetljenje, grejanje i ventilaciju. Modularna gradnja i 3D štampane komponente. Fleksibilni prostori: Prostorije koje se mogu prilagođavati različitim namenama. Otvoreni koncepti i multifunkcionalni dizajn. Razvoj naselja Planiranje infrastrukture: Dobro povezani putevi, biciklističke staze i javni prevoz. Prostor za pešake, parkove i zelene površine. Mikroklimatski pristup: Dizajniranje prostora koji smanjuju efekat urbanog toplotnog ostrva. Vodene površine i senoviti prostori za hlađenje. Komunalne usluge i održivost: Efikasan sistem odvoza otpada i reciklaže. Sistem za prikupljanje kišnice i upotreba obnovljivih izvora energije. Društvena povezanost: Prostori za interakciju zajednice, poput trgova, škola i sportskih centara. Arhitektura koja podstiče zajedništvo i inkluziju
0
|
/DOKUMENTI/
| |